Jesetre u opasnosti

Opadanje brojnosti jesetri Dunava jasno se dokumentuje kroz nagli pad ulova.

Tokom godina, nije bilo temeljnih praćenja stanja brojnosti populacija jesetri u Dunavu, te je smanjenje broja jedinki teško odrediti. Generalno, procenjivanje veličina populacija migratornih riba u velikim rekama je teško. Populacije jesetri koje žive u Dunavu su strukturno složene, sa mnogo različitih životnih faza u slivu reke Dunav i Crnom moru.

Međutim, sve manji broj jesetri u Dunavu je jasno uočljiv kroz nagli pad ulova. Još na početku 16. veka, ulov morune u srednjem toku Dunava je opao, a u 18. veku, ribolov na migratorne jesetarske vrste je zabranjen u gornjem toku Dunava, zbog njihovog sporadičnog pojavljivanja. Donji tok Dunava je bio njihovo uporište, sve do naglog pada koji se javlja poslednjih decenija.

U 20. veku u Bugarskoj, ukupan godišnji ulov opao je sa 63,5 tona četrdesetih godina na 25,3 tone u periodu od 1995. do 2002. godine. U Rumuniji, taj broj je opao sa 1.144 tone zabeleženih 1940. godine, na manje od 8 tona 1995. godine. Identičan trend opadanja primećen je i u Ukrajini. Poslednjih 150 godina, i veličine populacija jesetarskih vrsta u Azovskom moru su značajno smanjene. U svim ovim slučajevima, razlog je bio prekomeran ribolov. Od 1927. do 2001. godine, u Ukrajini se u komercijalne svrhe uzgojilo 49.000 tona jesetri. Zbog toga se u periodu od 1990. do 2011. godine broj jedinki jesetri u Azovskom moru smanjio 120 puta. Isti scenario desio se i u slivu Crnog mora. Do 1980-ih godina populacije jesetri su ponovo počele da rastu, zahvaljujući Dnjeparskoj kompaniji za komercijalni uzgoj jesetri koja je pustila više od 50 miliona mladih jedinki u Crno more. Međutim, zbog ilegalnog ribolova, njihova brojnost je krajem 1980-ih godina smanjena na minimum.

Kao što je navedeno, razlozi za smanjenje brojnosti populacija jesetri su složeni, ali je najvažniji razlog – prekomerna eksploatacija – vezan sa nedostatak informacija i svesti o ugroženosti i značaju očuvanja ove grupe riba.