Prekomeran ribolov i trgovina kavijarom
Prekomeran ribolov – nekada legalan, a sada ilegalan – predstavlja glavnu direktnu pretnju po opstanak jesetri u Dunavu.
Glavni razlog prekomernog ribolova jesetri koje žive u Dunavu je ekstremno velika cena njihovog kavijara. Meso jesetarskih vrsta je takođe na ceni, pošto se smatra delikatesom. Crno tržište cveta u celom regionu i ilegalni kavijar iz Bugarske, Ukrajine i Rumunije se može naći u nekoliko evropskih zemalja. Prema TRAFFIC izveštaju, sastavljenom za WWF 2011. godine, u šest država EU između 2000. i 2009. godine sprovedeno je 14 akcija tokom kojih je zaplenjen ilegalni kavijar poreklom iz Bugarske (27.5 kg u pet policijskih akcija) i Rumunije (25 kg tokom devet policijskih akcija). Činjenica da ni Bugarska ni Rumunija nisu prijavile slične slučajeve, ukazuje na potrebu boljeg sprovođenja zakona u tim državama.
Da je ilegalna trgovina kavijarom konstantna, pokazalo je prvo sprovedeno istraživanje tržišta kavijara u Rumuniji i Bugarskoj koje je WWF obavio u periodu od 2011. do 2012. godine. Istraživanje obavljeno na 30 uzoraka i DNK analiza su potvrdili da se ilegalni ribolov jesetarskim vrstama i trgovina kavijarom i dalje nastavljaju, uprskos zabrani. Ova otkrića pokazuju jasno kršenje odredbi CITES Konvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore, i propisa Evropske unije o sprečavanju trgovinom divljim životinjama. Osim toga, rezultati pokazuju da je na tržištu prisutan kavijar od divljih jesetarskih vrsta.
WWF u Ukrajini, OSCE, Ukrajinska agencija za ribolov i volonteri, sproveli su studiju o prodaji kavijara od jesetarskih vrsta na teritoriji Ukrajine. Na 21 uzorku koji su prikupljeni, nedostajale su potrebne CITES oznake – na uzorcima koji su uvezeni gde su CITES oznake neophodne, ali i na domaćim pakovanjima gde označavanje nije neophodno, ali je poželjno.
2000. godine, Ukrajina je postala prva zemlja koja je potpuno zabranila ulov jesetarskih vrsta – bilo u komercijalne ili rekreativne svrhe. Rekreativni ribolov jesetri zabranjen je u Crnom moru i u svim slatkovodnim staništima. Pravila privrednog ribolova u ukrajinskim vodama jasno nalažu da je zabranjen ribolov svih vrsta koje se nalaze u ‘Crvenoj knjizi’. Od 2000. godine, lov na pastrugu (Acipenser stellatus) i rusku jesetru (Acipenser gueldenstaedtii) (koje se u to vreme nisu nalazile u ‘Crvenoj knjizi’ ali su u nju dodate 2009. godine) je dozvoljen samo u svrhe naučnog istraživanja i razmnožavanja. Ukoliko su jedinke slučajno ulovljene, moraju da budu vraćene u vodu, a potrebno je obavestiti lokalne vlasti o vrsti i dimenzijama ulovljenih riba.
Od 2006. godine i u Rumuniji je zabranjen lov jesetarskih vrsta. Desetogodišnja zabrana istekla je krajem 2015. godine, ali je produžena za još pet godina. Bugarske vlasti su se 2011. pridružile zabrani na godinu dana, koja je kasnije produžena do kraja 2015.godine, da bi se po isteku te godine dodalo još pet.
U Srbiji potpuna zabrana ulova pet vrsta jesetri stupila je na snagu 2005. godine u okviru Pravilnika o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva. Međutim, ribolov kečigi je dozvoljen uz ograničenja poput zabrane lova tokom perioda mresta (od 1. marta do 31. maja), i jedinki dužine manje od 40 cm. S obzirom da je kontrola ulova kečige neadekvatna, postoji očigledno smanjenje brojnosti populacije ove vrste, a primećeno je i da su prosečni primerci sve manji. Ne računajući slučajni ulov, veći primerci jesetarskih vrsta se mogu naći u Srbiji samo u dužini od 17,5 km donjeg toka reke Dunav, ispod brane HE “Đerdap II”.
Kako su jesetarske vrste ugrožene, a njihov ribolov ilegalan, činjenice i podaci o brojnosti ovih vrsta se teško dobijaju i većina informacija je nepouzdana. Međutim, krivolov je i dalje prisutan u velikoj meri, što saznajemo kroz razgovore sa alasima i inspektorima zaduženim za ribolov, kao i kroz redovne zaplene velike količine nedozvoljenih ribolovnih alata specijalizovanih za ulov ovih riba.
Do 90% ukupnog ulova jesetarskih vrsta može biti posledica krivolova, i ove vrste neće preživeti ako se lovni pritisak na njih drastično ne smanji.