O projektu
ŽIVOT za dunavske jesetre
Jesetre predstavljaju najugroženije vrste riba na svetu, sa svega nekoliko preostalih prirodnih staništa koja im pružaju odgovarajuće uslove za opstanak. U Evropskoj uniji, jedini region gde se i dalje nalaze održive prirodne populacije jesetri je u donjem toku reke Dunav (nizvodno od hidroelektrane „Đerdap 2“) i u severo-zapadnom delu Crnog mora.
Projekat „ŽIVOT ZA DUNAVSKE JESETRE“ se fokusira na očuvanje najznačajnijih riba Dunava – jesetri. Razlozi za smanjenje populacija jesetri su složeni, ali je najvažniji – prekomerna eksploatacija – vezan sa nedostatak informacija i svesti o ugroženosti ove grupe riba. Uprkos strogoj pravnoj zaštiti, ilegalni ribolov i trgovina mesom i kavijarom divljih jesetri i dalje ugrožavaju poslednje preživele primerke ovih drevnih riba.
Sedam organizacija iz šest zemalja udružilo je svoje napore kako bi se jesetre u Dunavu bolje zaštitile. Zajedno sa alasima i lokalnim zajednicama biće sprovedeno istraživanje u cilju razvijanja drugih izvora prihoda, kako bi se smanjila zavisnost od ranije prestižnog, a sada ilegalnog ribolova jesetri. Institucije odgovorne za sprovođenje zakona biće podržane u izgradnji kapaciteta i unapređenju njihove borbe protiv krivolova, krijumčarenja i ilegalne trgovine. Pored toga, tržišta kavijarom i mesom jesetri biće pažljivo praćena, a svi učesnici u lancu trgovine detaljno informisani o zakonskim odredbama koje regulišu ovu oblast.
Pun naziv projekta: Zaštita jesetri u donjem toku reke Dunav, kroz sprečavanje krivolova i ilegalne trgovine
Skraćeni naziv projekta: ŽIVOT za dunavske jesetre
Države u kojima se odvija projekat: Austrija, Bugarska, Nemačka, Rumunija, Srbija i Ukrajina
Trajanje projekta: Od oktobra 2016. godine, do decembra 2020. godine
Projekat vodi i koordiniše: WWF Austrija
Projekat se sprovodi u okviru LIFE programa za životnu sredinu i klimatske akcije Evropske unije.
Glavni ciljevi projekta
Cilj projekta je da doprinese zaustavljanju i smanjenju gubitaka divljih jesetri u Evropskoj uniji i širom sveta, kao i da doprinese realizaciji EU strategije za dunavski region i programu za zaštitu dunavskih jesetri “Jesetre 2020” kroz sledeće oblasti:
- Izgradnjom kapaciteta i unapređenjem sprovođenja zakona;
- Društveno-ekonomskim merama koje podržavaju očuvanje jesetri;
- Podizanjem svesti javnosti.
Cilj projekta “ŽIVOT za dunavske jesetre” je da zaustavi pretnje po krajnje ugrožene jesetarske vrste koje naseljavaju donji tok reke Dunav i severo-zapadni region Crnog mora, a koje su uzrokovane ilegalnim ribolovom i trgovinom. Projektom želimo da postignemo značajan i merljiv napredak u oporavku populacija jesetri.
Cilj projekta će se postići unapređenjem sprovođenja zakona i propisa, kroz sledeće aktivnosti:
- Organizovanjem nacionalnih i regionalnih radionica i sastanaka sa ciljem umrežavanja, prekogranične saradnje, razmene iskustva, podsticanja efektivne saradnje svih institucija i organizacija odgovornih za sprovođenje propisa koji se odnose na ribolov, akvakulturu i trgovinu jesetrama;
- Diskusije o problemima i rešenjima za poboljšanje sprovođenja zakona i istražnih postupaka;
- Podsticanje jačeg učešća tužilaštva i pravosudnih organa u postupcima sprovođenja zakona i kontrole korišćenja ovih prirodnih resursa;
- Specifične kurseve, obuke, studijske posete, informacione pakete i biltene koji odgovaraju potrebama pojedinačnih organa vlasti i poboljšavanju znanja i praktičnih veština zaposlenih u nadležnim institucijama.
Alasi i lokalne zajednice će biti aktivno podržani jer u manjoj ili većoj meri zavise od prirodnih populacija riba koje moraju da se zaštite. Projektne aktivnosti su posebno usmerene na rešavanje problema krivolova jesetri koji je i dalje prisutan, uprkos strogoj zakonskoj zabrani ulova ovih vrsta. To će se postići na sledeći način:
- „Zastupnici jesetri“ će raditi kao posrednici između svih zainteresovanih strana, i podizaće svest alasa o potrebi zaštite jesetri i poštovanju zakonskih propisa;
- U saradnji sa alasima i lokalnim zajednicama razviće se poslovni planovi i konkretni modeli poslovanja u cilju osnivanja drugih izvora prihoda kao zamene za ribolov jesetri;
- Uključivanjem alasa, lokalne zajednice i ostalih zainteresovanih strana u procese razmatranja, donošenja i sprovođenja zakona, poboljšaće se prihvatanje mera kontrole i poštovanje zakonskih odredbi.
U okviru projekta istražiće se prisutnost legalnih i ilegalnih proizvoda od jesetri na tržištu i rezultati će biti dostavljeni nadležnim organima, institucijama i zainteresovanim stranama. Krajnji cilj ove aktivnosti je podizanje svesti svih učesnika u lancu trgovine kavijarom i mesom jesetarskih vrsta o zakonskim odredbama koje sprečavaju prisustvo ilegalnih proizvoda na tržištu.
Lokacija projekta i ciljne grupe
Očuvanje i zaštita poslednjih postojećih jedinki jesetarskih vrsta je od izuzetnog značaja. Velika odgovornost na globalnom nivou ostaje na Rumuniji i Bugarskoj, dvema državama EU sa najnižim prihodima, kao i Srbiji i Ukrajini, jednoj zemlji kandidatu i drugoj – potencijalnom kandidatu za pristupanje EU.
Projekat je usmeren na tri ključne ciljne grupe u Bugarskoj, Rumuniji, Srbiji i Ukrajini:
- Alase i lokalne zajednice, uključujući mlade;
- Nadležne institucije i organizacije odgovorne za donošenje i sprovođenje propisa koji se odnose na ribolov, uzgoj i trgovinu mesa i kavijara jesetarskih vrsta;
- Prodavnice, restorane, ribarnice, koje nude meso ili kavijar jesetri.
Dok je većina projektnih aktivnosti usmerena na potrebe ove tri glavne ciljne grupe, saradnja sa ostalim zainteresovanim stranama će se odvijati tokom trajanja celog projekta i obuhvatiće naučnike, upravljače zaštićenih područja, donosioce odluka na nacionalnom, lokalnom i EU nivou, nevladine organizacije, EU i međunarodna tela, kompanije koje se bave uzgojem jesetri i proizvodnjom kavijara, zainteresovanu javnost uključujući i potencijalne potrošače kavijara, kao i stanovnike regiona donjeg toka Dunava i severo-zapadnog Crnog mora koji nisu direktno uključeni u ribolov, ali se ipak bave aktivnostima bliskim ovoj oblasti.
Finansiranje i partneri
Partneri: Projekat koordiniše WWF Austrija uz učešće sledećih partnera:
- Uprava Rezervata biosfere Delta Dunava, Rumunija
- Institut za zoološka istraživanja (IZW Leibniz), Nemačka
- Svetska organizacija za prirodu, Srbija
- WWF Dunavsko-karpatski program Bugarska
- WWF Rumunija
- WWF Dunavsko-karpatski program, Ukrajina
“ŽIVOT za dunavske jesetre” finansiraju Evropska unija i WWF. Finansije Evropske unije potiču iz LIFE programa, koji podržava projekte iz oblasti očuvanja prirode, zaštite životne sredine i klimatskih akcija.
Da li želite da saznate više?
- Evropska unija
- Međunarodna komisija za zaštitu reke Dunav
- Opšte činjenice o jesetarskim vrstama
- TRAFFIC: Publikacije
LIFE je finansijski instrument Evropske unije koji podržava projekte iz oblasti očuvanja prirode, zaštite životne sredine i klimatskih akcija. Od 1992. godine, iz LIFE programa je sufinansirano oko 4.306 projekata. U periodu od 2014. do 2020. godine, LIFE će doprineti zaštiti životne sredine sa oko 3,4 milijarde evra. Za više informacija posetite sajt LIFE programa.
Međunarodna komisija za zaštitu reke Dunav ICPDR je usmerena ka obezbeđivanju održivog i pravičnog korišćenje vodnih resursa i resursa u slivu reke Dunav. Komisija bazira svoj rad na Konvenciji o saradnji za zaštitu i održivo korišćenje reke Dunav. Konvencija je značajan pravni instrument u oblasti saradnje i prekograničnog upravljanja vodenim resursima u basenu reke Dunav. Za više informacija, posetite vebsajt ICPDR-a a ukoliko želite da saznate kako tačno Komisija pomaže da se sačuvaju jesetarske vrste koje žive u slivu reke Dunav, kliknite ovde: jesetre u slivu reke Dunav.
Većina jesetarskih vrsta kojima preti izumiranje nalaze se u Evroaziji, dok je tokom poslednjih decenija primećen oporavak nekoliko vrsta iz SAD. – – – Lamers, K. Freshwater Programme World Wildlife Fund Netherlands, Writing assignment for the Master Environmental Biology. The Caveat in Caviar: Lessons from sturgeon management in the USA.
Za 85% jesetarskih vrsta se smatra da su ugrožene, 63% se nalaze na IUCN Crvenoj listi i imaju status ”krajnje ugrožene”; za 4 vrste se veruje da su ”moguće iščezle”. – – – Chadwick, N., Drzewinski, P., Hurt, L.A. 2010. Sturgeon More Critically Endangered Than Any Other Group of Species. International News Release IUCN.
Poslednjih godina, staništa jesetarskih vrsta identifikovana su u okviru devet biogeografskih regiona:
Evroazija: (1) severo-istočni Atlantik, (2) Ponto-Kaspijski, (3) Sibir & Arktički okean, (4) reka Amur & Japansko more, (5) Kina,
Amerika: (6) severo-istočni Pacifik, (7) Velika Jezera, Hadson zaliv & reka Sen Loren, (8) reka Misisipi & Meksički zaliv, (9) severo-zapadni Atlantik.
Od svih ovih regiona, najveći diverzitet jesetarskih vrsta nalazi se u Ponto-Kaspijskom regionu gde živi 11 različitih jesetarskih vrsta. Poređenja radi, u ostalim regionima može se naći od 1-5 vrsta jesetri. – – – Bemis, W.E., Kynard, B. 1997. Sturgeon rivers: an introduction to acipenseriform biogeography and life history. Environmental Biology of Fishes, 48, pp. 167–183. // Billard, R., Lecointre, G. 2001. Biology and conservation of sturgeon and paddlefish. Reviews in Fish Biology and Fisheries, 10, pp. 355–392.
Bogata kolekcija članaka i naučnih radova o jesetrama, uključujući i pregled izveštaja trgovine kavijarom u Bugarskoj i Rumuniji za period od 1998. do 2008. godine.
Za više informacija, posetite internet stranicu organizacije TRAFFIC.