Javite nam ukoliko sumnjate na ilegalan ribolov

Slično ljudima, jesetarske vrste imaju veoma dug životni vek i relativno kasno postaju polno zrele; za neke vrste to se desi tek posle 15-20 godina. Ovo je samo jedan od mnogih razloga zbog kog su jesetarske vrste pod rizikom od izumiranja usled prekomernog ribolova, s obzirom da je potrebno da prođe mnogo godina dok se njihove populacije ne oporave. Ukupno se 27 različitih vrsta jesetri i veslonosa širom sveta nalazi na aneksima CITES Konvencije od 1998. godine. Samo njih 6 je moguće naći u Dunavu, ali je 5 krajnje ugroženo (za jednu od njih se veruje da je iščezla).

U Bugarskoj i Rumuniji uvedena je zabrana ulova četiri jesetarske vrste koje se još uvek mogu naći u Dunavu i Crnom moru – ruska jesetra (Acipenser gueldenstaedtii), kečiga (Acipenser ruthenus), pastruga (Acipenser stellatus) i moruna (Huso huso). Slučajno ulovljene jesetre moraju odmah da se vrate u vodu.

Osim ribolova, zabranjeni su i trovanje, korišćenje eksploziva ili bilo kojih supstanci koje mogu da ošamute ribu. Znaci ovakvih radnji mogu da budu opekotine, oštećenja kože, ili vidljive štete na kičmi ribe. Dodatno su zabranjeni nošenje, transport i prodaja proizvoda od jesetri koje su uhvaćene u bugarskim i rumunskim vodama Dunava i Crnom moru.

Ribolov jesetarskih vrsta je zvanično zabranjen u Ukrajini 2000. godine. Takođe je zabranjen i u ostalim državama koje okružuju Crno more: Bugarskoj, Gruziji, Rumuniji, Turskoj i Rusiji. Međutim, proizvodi od divljih jesetri koji potiču iz ovih država i dalje dospevaju na tržište.

Kontrola ilegalnog ribolova je teška, ali nije nemoguća. Institucije imaju svoje procedure i politike prema kojima deluju, ali ono što može da napravi veliki uticaj su podrška i učešće građana.

Ukoliko ste svedok navodno ilegalnog ribolova, ne oklevajte da isti prijavite!

Ako mislite da imate informacije o navodno ilegalnom ribolovu, ohrabrujemo vas da isti prijavite nadležnoj instituciji u vašoj državi:

Bugarska: Izvršna agencija za ribarstvo i akvakulturu (EAFA) pri Ministarstvu poljoprivrede

Rumunija: www.anpa.ro/

Srbija: Srbija: Ribočuvarska služba korisnika ribarskog područja (JP “Srbijašume”: 1187-1150 km, 1075-1040 km, 940-845 km; JVP “Vode Vojvodine”: 1433-1297 km, 1297-1233 km; JP “Vojvodinašume”: 1233-1187 km, 1112-1075 km; JP “Nacionalni park Đerdap”: 1040-940 km; “Rivers Protect” d.o.o: 1150-1112 km). Dodatno kontaktirati nadležnog Republičkog inspektora za zaštitu životne sredine u oblasti zaštite ribljeg fonda ili u AP Vojvodina Pokrajinskog inspektora za zaštitu životne sredine u oblasti zaštite i korišćenja ribljeg fonda.

Ukrajina: Хот лине 0-800-50-52-50

Prijavite ilegalnu trgovinu divljeg kavijara

Usled međunarodne suspenzije trgovine divljim kavijarom, krivolov jesetri se nastavlja zbog njegove visoke potražnje. Kavijar od morune i ruske jesetre je jedan od najskupljih prehrambenih proizvoda na svetu. Promet kavijara se pažljivo prati na svetskom nivou, a posebno se prati trgovina kavijarom od divljih jesetri koja je zabranjena u Bugarskoj, Rumuniji i mnogim drugim državama u kojima se mogu naći jesetre.

Sve vrste jesetri nalaze se na aneksima CITES Konvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore – međunarodnog sporazuma koji na svetskom nivou prati trgovinu divljim vrstama biljaka i životinja kako bi se osigurali njihova zaštita i opstanak. Sve ambalaže kavijara od jesetri bez obzira na poreklo ribe – divlje ili iz uzgoja – moraju da imaju posebnu CITES oznaku.

Kavijar koji se najčešće može naći na tržištu pravi se od morune (poznate i kao Huso Huso) kao i od ruske jesetre i pastruge. Kavijar iz uzgoja često potiče od sibirske, amurske ili kaluga jesetre ili od hibridnih vrsta.

Preporučujemo kupcima da uvek potraže CITES oznaku kada kupuju proizvode od jesetri (pogledati slike sa leve strane). Oznaka mora da bude postavljena tako da je ambalaža zapečaćena i mora da sadrži poseban kod proizvoda koji se sastoji od 6 elemenata:

• standardizovan kod vrste (3-slovni kod koji identifikuje vrstu ili hibrid jesetre);
• kod koji ukazuje na izvor kavijara (W za primerke uzete iz divljine (eng. “wild”), C za primerke uzgojene u zatočeništvu (eng. “captive”), F za ženku koja je uzgojena u zatočeništvu od bar jednog roditelja iz divljine),
• kod za zemlju porekla (2-slovni ISO kod, npr. BG za Bugarsku, DE za Nemačku, FR za Francusku, CN za Kinu, RS za Srbiju);
• godinu ulova ili pakovanja;
• registracioni kod postrojenja za preradu ili pakovanje (izdat od strane zvaničnog nacionalnog CITES tela);
• identifikacioni broj serije ili CITES dozvolu za izvoz ili broj sertifikata ponovnog izvoza (sistem praćenja kavijara koji koriste postrojenja za preradu ili pakovanje).