Svetski dan divljih vrsta Generalna skupština Ujedinjenih Nacija ustanovila je 2013. godine, sa ciljem da se ukaže na posledice krivolova, krijumčarenja i nekontrolisanog sakupljanja iz prirode ugroženih divljih vrsta, kao i na uništavanje staništa i neodrživog korišćenja prirodnih resursa.
WWF, svetska organizacija za prirodu, upozorava na drastično smanjenje raznovrsnosti živog sveta na planeti, jer se za manje od dve generacije, brojnost populacije kičmenjaka duplo smanjila.
„Razlozi su brojni, među njima najznačajniji su uništavanje staništa vrsta i njihovo prekomerno korišćenje. U izveštaju „Nije na prodaju“ WWF poziva na strože mere kako bi se zaustavio zabrinjavajući trend porasta ilegalne trgovine i međunarodnog prometa divljim vrstama, pozivajući se na Konvenciju o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore (CITES)”, izjavila je direktorka WWF programa u Srbiji Duška Dimović.
Prema podacima Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN) više od 30% procenjenih vrsta je pred pretnjom izumiranja. Među najugroženijima su i jesetarske vrste, na čijoj zaštiti radi WWF u Srbiji kroz projekat “Život za dunavske jesetre”. Donji tok Dunava u našoj zemlji jedno je od poslednjih staništa ovih jedinstvenih riba koje potiču iz doba dinosaurusa.
“Uništavanje staništa, ilegalan i prekomeran ribolov jesetri, uglavnom zbog visoke cene kavijara na crnom tržištu, su među glavnim uzrocima izumiranja jesetri. Njihova populacija opala je za čak 70% tokom prošlog veka i usled izgradnje hidrocentrala duž sliva Dunava, čime su prekinuti migratorni putevi neophodni za mrešćenje jesetri”, ističe koordinatorka projekta “Život za dunavske jesetre” u Srbiji Vesna Maksimović.
Inače, datum obeležavanja Svetskog dana divljih vrsta (3. mart) podudara se sa datumom potpisivanja Konvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore (CITES), koju je Srbija ratifikovala 2001. godine i za čije sprovođenje je nadležno Ministarstvo zaštite životne sredine.
Podaci tog Ministarstva pokazuju da je od 2010. godine u našoj državi zaplenjeno više od 2000 primeraka divljih vrsta životinja. Najviše se krijumčare gmizavci, ptice i krupni sisari poput lavova, medveda i vukova. Nažalost, krijumčarene životinje se često ne mogu pustiti nazad u prirodu, jer njihovo poreklo nije moguće utvrditi ili se radi o primercima koji potiču iz zatočeništva. Najveći deo njih zbrinjava se u zoološkim vrtovima ili specijalizovanim prihvatilištima za divlje životinje.
