Uzgoj i striktna kontrola
U tekstu o ugroženosti jesetri, globalno i u Srbiji, objavljenom u prošlom broju Ribolova, pomenuto je da je jedan od glavnih razloga za takvu zabrinjavajuću situaciju ilegalni izlov, pre svega podstaknut izuzetno visokom cenom koju dostiže kavijar – slana ikra jesetarskih vrsta, jedna od najomiljenijih poslastica širom sveta. Ovoga puta ćemo detaljnije objasniti kako kontrolom prometa kavijara može da se zaštititi jedna od najranjivijih ribljih familija na našoj planeti.
Trgovina kavijarom
Kavijar je jedan od najskupljih proizvoda životinjskog porekla na svetu. Prema statistici, Evropska unija, SAD i Švajcarska su najveći globalni uvoznici kavijara, sa udelom od 81% u legalnom uvozu u periodu od 1998. do 2006. godine. Rumunija, Bugarska i Ukrajina, s druge strane, značajni su izvoznici kavijara divljih jesetri, a prve dve od pomenutih država još uvek imaju jedine brojne populacije jesetri u Evropskoj uniji, sada strogo zaštiæene.
Potražnja za kavijarom je dovela do prekomerne eksploatacije i dramatičnog pada populacija jesetri na globalnom nivou. Da bi se ove vrste očuvale i održale, 1998. godine sve vrste jesetri su stavljene na listu Konvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore (CITES). U međunarodnoj trgovini, sav kavijar (koji se izvozi, uvozi ili ponovo izvozi) mora da ima CITES dokumentaciju i sva ambalaža u domaćoj i međunarodnoj trgovini mora imati CITES oznake.
“Popularnost kavijara kao namirnice dovela je do porasta ilegalne trgovine. Konstantne zaplene ilegalnog kavijara u Evropi ukazuju da postoji veoma razvijeno ilegalno tržište, a ljudi uključeni u lanac trgovine su dobro organizovani i koriste napredne metode krijumčarenja. Smatra se da ilegalna trgovina kavijarom ima jake veze sa organizovanim kriminalom”, izjavila je Vesna Maksimović iz organizacije WWF (Svetske organizacije za prirodu), koordinatorka projekta “ŽIVOT za dunavske jesetre u SrbijI”.
Kavijar iz uzgoja – akvakultura
Osim kavijara koji se dobija od divljih populacija jesetri, postoji i onaj koji potiče od veštački gajenih jedinki. Uzgoj jesetarskih vrsta u akvakulturi se brzo razvija, a trgovina tako dobijenim kavijarom raste takvim tempom da se dešava da se količina prodatog kavijara duplira iz godine u godinu. U državama donjeg toka Dunava ova privredna grana postaje sve popularnija.
S obzirom na to da je “divlji” kavijar sve ređi i da je međunarodna trgovina iz većine ribljih fondova zaustavljena 2011. godine, potražnja se najvećim delom podmiruje kavijarom od gajenih jesetri. Od 2011, oko 142 tone kavijara od uzgojenih jesetri je proizvedeno na svetskom nivou. Proizvodnja se uvećava iz godine u godinu, a 97% vrednosti kavijara uvezenog u EU potiče od riba iz uzgoja.
Radeći u skladu sa zaštitom prirode, ova industrija može da bude veoma pozitivna, kako za divlje jesetre, tako i za lokalne zajednice, jer može da podmiruje potrebu za kavijarom i mesom jesetri bez smanjenja prirodnog broja riba, istovremeno doprinoseći razvoju lokalne ekonomije. Takođe, ovakva mrestilišta i uzgajališta jesetri mogu da se iskoriste i za projekte poribljavanja, tako što bi se deo ikre jesetri oplodio, a dobijena mlađ puštala u reke u cilju obnove divljih populacija jesetri.
Uzgajališta, međutim, mogu biti i opasnost za ove ribe, ukoliko bi se uključila u “pranje” divljih jesetri i kavijara dobijenog od njih, a sumnja se da postoji mogućnost da se ilegalno nabavljene divlje jesetre drže za razmnožavanje i da se kavijar nelegalno dobijen od divljih jesetri pušta u promet kao da je iz uzgoja. Dobra vest je da je nauka toliko uznapredovala da je razliku izmeðu kavijara od divlje i uzgajane jesetre tehnièki moguće ustanoviti u laboratoriji (kroz determinaciju izotopa ili kompozicije masti).
Kako uočiti razliku između legalnog i nelegalnog kavijara
Bilo koja međunarodna pošiljka jesetri ili proizvoda od jesetri uvek mora da bude propraćena relevantnim CITES dozvolama ili sertifikatima, koje izdaje nacionalna institucija nadležna za sprovođenje CITES konvencije. Takođe, sve zemlje koje su potpisale CITES konvenciju moraju da sprovode standardizovan sistem obeležavanja ambalaže kavijara u domaæoj i meðunarodnoj trgovini.
Ovaj sistem omogućava nadležnima da budu upoznati sa poreklom kavijara, a potrošači mogu da identifikuju da li je kavijar legalan ili ne. Prekogranični promet kavijara od jesetri bez važećih odgovarajućih CITES dozvola i propisanih oznaka na pakovanju je u međunarodnoj trgovini prekršaj (osim za ambalažu koja teži manje od 125 grama, a prenosi se u ličnom prtljagu i u nekomercijalne svrhe). U Srbiji je uvoz, izvoz ili reeksport kavijara od jesetri bez dokaza o zakonitom sticanju i (ili) propisanih oznaka na pakovanju takođe ilegalan.
Uslovi za obeležavanje kavijara
Sva primarna ambalaža kavijara mora imati oznaku, koja se može koristiti samo jednom, tj. koju nije moguće ukloniti bez oštećenja. Uslovi obeležavanja se odnose na sav kavijar – bilo da je od divljih jesetri ili od onih iz uzgoja. Oznaka mora ili da zatvori ambalažu ili kavijar mora biti upakovan tako da je oznaka jasno vidljiva bez otvaranja ambalaže. Postrojenja za preradu ili pakovanje kavijara, uključujući i uzgajališta jesetri, kao i izvoznici, moraju dobiti licencu od nacionalne institucije zadužene za sprovođenje CITES konvencije (u našem slučaju, to je Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije), kako bi mogli da obraðuju, pakuju ili izvoze kavijar. U našoj zemlji, u momentu objavljivanja ovog teksta, nije bilo registrovano nijedno postrojenje za preradu ili pakovanje kavijara.
(Ovaj tekst objavljen je u listu Ribolov i najvećim delom je zasnovan na informacijama dostupnim na sajtu www.danube-sturgeons.org)
Priredio: Ljubomir Pejčić
