Stručna savetodavna grupa za zaštitu jesetri okupila se još jednom kako bi razmotrila budući zajednički rad na zaštiti ovih vrsta i nakon završetka projekta „Život za dunavske jesetre“, u čijem sklopu je grupa i formirana.
Članovi su se osvrnuli na nedavno održano virtuelno studijsko putovanje čiji je cilj bio edukacija o ilegalnom ribolovu i načinima njegovog suzbijanja u evropskim zemljama. Predavači su predstavili međunarodne operacije i istrage pokrenute sa namerom sprečavanja zločina protiv divljih vrsta, i istakli važnost saradnje policije, tužilaštva i sudstva.
Na sastanku grupe prvi put je učestvovala i Tanja Mihinjač iz Zavoda za zaštitu okoliša i prirode u Ministartsvu gospodarstva i održivog razvoja, koja je predstavila rad na zaštiti kečige u Hrvatskoj. Po njenim rečima, u Hrvatskoj se trenutno raspravlja o kvotama u privrednom ribolovu na području Dunava i Save, za koje još uvek nema rezultata, i o ideji građenja ex situ objekata za uzgoj jesetri u Vukovaru.
Članovi su diskutovali i o budućim projektima koji se ne bi bavili samo zaštitom jesetarskih vrsta, već bi se usmerili na zaštitu celog ribljeg fonda pomoću savremenije tehnologije. „Ideja je da se sa jesetarskih vrsta, u okviru kečige koja je u režimu UHVATI i PUSTI, akcenat stavi na ostale strogo zaštićene vrste koje su u trajnom lovostaju za rekreativne ribolovce. Som je u ovom režimu u okviru bućke, a kečiga zaštićena vrsta u trajnom lovostaju. Postoji opravdana potreba da se ovaj režim na neki način istakne jer ne možemo reći zasigurno koliko se poštuje u praksi, a da bi se poštovao, neophodno je da imamo savremeniju opremu za ribočuvarsku službu i adekvatnu edukaciju“, istakla je Aleksandra Komarnicki Ćirlić iz JP „Srbijašume“.
Najavljena je i medijska kampanja pokrenuta povodom Svetog Nikole kada je konzumacija ribe na visokom nivou, sa namerom da se javnost podseti još jednom na dobro poznate faktore ugrožavanja jesetri, ali i da naročito istakne ulogu restorana i drugih tržišnih aktera kao veoma bitnu u zaštiti ribljeg fonda Srbije. U sklopu kampanje, BIRN je objavio članak koji analizira period od uvođenja zabrane izlova kečige 1. januara 2019. i daje odgovor na pitanje zbog čega je kečiga, uprkos zakonu, posle dve godine i dalje ugrožena. Povod za pisanje članka bilo je i prikupljanje uzoraka mesa kečige koje se prodaje u restoranima, kako bi se utvrdilo da li su poslužene kečige nelegalno ulovljene u Dunavu i Tisi ili su iz dozvoljenog uzgoja u ribnjacima. Uzorci su poslati na genetičku i izotopsku analizu u Lajbnic institut za zoološka istraživanja u Nemačkoj, a rezultati se očekuju početkom 2021. godine.
Podsećamo da je WWF tokom 2017. i 2018. godine takođe prikupljao uzorke mesa iz restorana i čardi. Rezultati analize su pokazali da je čak trećina od svih uzoraka bila nelegalna.
