Ugroženi džinovi iz doba jure
Ne tako davno, pre samo pola veka, Dunavom su slobodno tumarale najveće slatkovodne vrste riba na svetu. Ti sada kod nas zaboravljeni džinovi napuštali su svoja hranilišta u Crnom moru i zalazili daleko uzvodno u našu najveću reku kako bi produžili vrstu. Tako su morune (najveći predstavnik porodice jesetri) u potrazi za pogodnim mestima za mrest stizale čak do Beča, što je pružalo priliku brojnim dunavskim ribarima da ih love; uhvatiti ih, međutim, nije bilo lako, pa su morune i druge velike vrste jesetri bile i najpoželjniji plen alasa.
Zbog svoje impresivne veličine i teške uhvatljivosti tadašnjim prostim alatima, ali i zbog značajnog prihoda koje su povremeni ulovi tih grdosija donosili, dobile su mitski status među ribarima. Ipak, iako su vekovima hvatane, zbog limitiranih mogućnosti tadašnjih alaskih alata (kojima su se znatno lakše lovili šaran, som, smuđ i druge manje vrste), zatim zahvaljujući tome što njihovo meso uglavnom nije bilo na naročitoj ceni, a tržište kavijara je bilo ograničeno, populacija jesetri je bila prilično stabilna, tj. one su opstajale u praktično nesmanjenom broju kao i milionima godina pre pojave čoveka.
Međutim, sredinom 20. veka se mnogo toga promenilo za kratko vreme. Nagli razvoj povećao je potražnju za energijom, zbog čega je kod nas izgrađena HE Ðerdap, čijim su branama (najpre prvom, a potom i drugom) jesetre odsečene od najvećeg dela njihovih mresnih područja u Dunavu. Paralelno sa tim, u svetu, i to mahom na bogatom zapadu, raste potražnja za kavijarom, što dovodi do prekomernog izlova, a to u kombinaciji sa presecanjem migratornih puteva odjednom čini realnom doskora teško zamislivu mogućnost da “džinovi iz doba jure” nestanu sa lica Zemlje, nakon mnogo miliona godina.
Jesetre su sada najugroženija vrsta riba na svetu, sa veoma malim brojem prirodnih staništa koja im pružaju odgovarajuće uslove za opstanak. Treba imati na umu da je Dunav jedno od poslednjih staništa jesetri u Evropi i da ih svaka dalja prekomerna eksploatacija dovodi na rub opstanka. Tokom poslednje tri decenije dokumentovan je pad ulova jesetarskih vrsta od čak 99 %, a od 1997. godine one se nalaze na listi zaštićenih vrsta Konvencije za međunarodnu trgovinu ugroženim vrstama (CITES).
Danas je čak pet od šest dunavskih vrsta jesetri krajnje ugroženo (moruna, sim, pastruga, ruska jesetra i atlantska jesetra), a nešto je bolja situacija samo sa kečigom, ali i ona ima status ranjive vrste. Poslednji ulov atlantske jesetre u Srbiji zabeležen je 1954. godine i sumnja se da je ova vrsta iščezla iz Dunava.
“Razlozi za smanjenje populacija jesetri su složeni, ali su najvažniji izgradnja brana i presecanje migratornih puteva, ilegalni ribolov, trgovina mesom i kavijarom, kao i zagađenje reka, a sve je to povezano i sa nedostatkom informacija i svesti o ugroženosti ove grupe riba – ističe Vesna Maksimović, koordinatorka međunarodnog projekta zaštite i obnove populacije jesetri nevladine organizacije WWF (Svetske organizacije za prirodu).
Nakon što je jesetrama put od Crnog mora do plodišta u koritu Dunava preprečen izgradnjom Ðerdapa 1 i Ðerdapa 2, one se sreću samo u donjem toku Dunava, budući da pomenute brane nemaju riblje staze, koje bi olakšale migraciju riba. Ukoliko bi se jesetrama omogućio prolazak kroz brane, stvorili bi se znatno bolji uslovi za očuvanje tih vrsta, jer bi se skoro udvostručio njihov areal, budući da bi im ponovo bilo dostupno bezmalo 1000 km Dunava (sve do brane Gabcikovo, u zapadnoj Slovačkoj).
Krivolog je trenutno glavna pretnja po opstanak dunavskih jesetri, a on je podstaknut kako ekstremno visokom cenom njihovog kavijara, tako i činjenicom da se njihovo meso sada smatra delikatesom. Crno tržište cveta u celom regionu, a nelegalno obezbeđeni kavijar iz Bugarske, Ukrajine i Rumunije se može naći u prodaji u nekoliko evropskih zemalja. Inače, jesetre mogu da žive i do 100 godina, ali su upravo zbog dugog životnog ciklusa i kasnog dostizanja polne zrelosti posebno osetljive na eksploataciju i druge pretnje (poput zagađenja i fragmentacije njihovih staništa), jer je potrebno mnogo vremena da se njihove populacije oporave.
Zaštita ovih vrsta je kompleksna i zbog činjenice da se mreste samo na određenim šljunkovitim deonicama reka. U Srbiji su regulacija i kanalisanje reka, izgradnja nasipa duž rečnih obala kako bi se sprečile poplave, kao i eksploatacija rečnog nanosa, dovele do nestanka pojedinih lokaliteta na kojima su se ribe iz ove porodice mrestile. A kolike su promene u našim rekama, govori podatak o dramatičnom gubitku čak 80% prirodnih plavnih područja i vlažnih staništa, koja su veoma bitan deo svakog rečnog sistema.
Tačnost priča o morunama dugim preko tri metra, lovljenim u našem delu Dunava, sada potvrđuje samo mali broj fotografija nekadašnjih “morunaša”, a da bi se stanje popravilo potrebno je integralno delovanje svih organizacija i institucija kako bi se one zaštitile.
Kako bi donekle stali na put ovim problemima, WWF je 2016. godine započeo regionalni projekat Život za dunavske jesetre, koji se finansira iz fonda Evropske unije za zaštitu životne sredine i trajaće do kraja 2020. godine.
Zajedno sa alasima i lokalnim zajednicama biće sprovedeno istraživanje u cilju razvijanja drugih izvora prihoda, kako bi se smanjila zavisnost od ribolova jesetri, jedno vreme prestižnog, a sada ilegalnog. Institucije odgovorne za sprovoðenje zakona dobiće podršku u izgradnji kapaciteta i unapreðenju njihove borbe protiv krivolova, krijumčarenja i ilegalne trgovine. Pored toga, tržišta kavijara i mesa jesetri biće pažljivo praćena, a svi učesnici u lancu trgovine detaljno informisani o zakonskim odredbama koje regulišu ovu oblast. WWF ovaj program sprovodi u šest država, između ostalog i u Rumuniji, prvoj zemlji u regionu koja je proglasila zabranu lova na jesetre.
U decembru prošle godine, WWF je zajedno sa Ujedinjenim ribolovcima Srbije pokrenuo i kampanju “Malim ribama je mesto u reci, ne na vašem tanjiru”, u cilju suzbijanja lova riba manjih od zakonski propisane mere i ukazivanja na važnost poštovanja lovostaja, a ujedno i boljih reakcija nadležnih organa po pitanjima kontrola ribolova, tržišta ribom i sanitarnog kvaliteta ribe koja dospeva na tržište.
Posebnu pažnju izazvale su objave na društvenim mrežama o dvema jesetarskim vrstama – kečigi i moruni – od kojih je moruna strogo zaštićena, dok je kečigu dozvoljeno loviti samo u dužini većoj od 40 centimetara. Međutim, brojni komentari pokazali su da je kečigu ispod mere u Srbiji lako nabaviti na mnogim pijacama, ali i u restoranima. Ovakva situacija, u kojoj se gotovo svuda prodaje kečiga ispod mere, posledica je loših zakonskih rešenja, ali pre svega nemogućnosti nadležnih institucija da sprovode postojeću zakonsku regulativu u praksi. Kontrola u restoranima gotovo i da ne postoji, na pijacama je veoma retka i neefikasna, a pored toga cveta i prodaja ribe po kućama ili iz gepeka, na ulicama.
Koliko je stanje loše, najbolje ilustruje činjenica da se na srpskim pijacama i u restoranima u 99 % slučajeva nalazi kečiga manja od zakonski propisane minimalne mere od 40 cm, pa čak uglavnom dužine oko 20 cm, a sve češće i manje od toga, što su polno nezrele jedinke, koje nijednom nisu produžile vrstu. Ovakva situacija sa kečigom je pre svega posledica lošeg čuvanja naših voda, ali i neregulisanog tržišta, na kom se uopšte ne kontroliše poreklo ribe i gde se najotvorenije plasira riba iz krivolova.
Dugovečne grdosije
Jesetre su jedna od najstarijih porodica riba, buduæi da potièu još iz vremena dinosaurusa. Karakteristiène su po izduženim telima, nedostatku krljušti, impozantnoj velièini i dugoveènosti. Neke vrste mogu da porastu i do 6 m (prosek je najèešæe od 2 do 3,5 m) i da dožive stotinak godina. Veæina jesetri živi u moru, osim u periodu mresta, kada ulaze u reke.
Priredio: Ljubomir Pejčić
Tekst je objavljen u listu Ribolov
(Autor je diplomirani ekolog i saradnik na projektu “Život za dunavske jesetre”-)
