Zabrinjavajuće stanje populacija osam evropskih jesetarskih vrsta okupila je visoke zvaničnike zemalja Evropske unije i susednih zemalja, na konferenciji koju organizuju Austrija kao predsedavajuća Evropskom unijom i Međunarodna komisija za zaštitu reke Dunav (ICPDR), tokom 9. i 10. jula.
Konferencija bi trebalo da ubrza neophodno umrežavanje i usklađivanje mera zaštite i politika između država sa staništima jesetri, kako bi se zaštitile ove veoma ugrožene vrste. Konferenciji u Beču prisustvuju i predstavnici Republičke direkcije za vode pri Ministarstvu zaštite životne sredine.
WWF sarađuje sa Svetskim društvom za zaštitu jesetri (WSCS), globalnom mrežom stručnjaka za zaštitu jesetri, kako bi se napravio novi Pan-evropski Akcioni plan za jesetre. Akcioni plan biće podnet u okviru Bernske konvencije (Konvencija o zaštiti evropskih divljih vrsta i prirodnih staništa) i služiće kao smernica za sve zemlje u Evropi u kojima se radi na očuvanju jesetarskih vrsta.
„Kako jesetre ne poznaju granice, neophodna je saradnja među državama. Napori jedne zemlje na očuvanju ove ugrožene vrste riba ne znače mnogo ukoliko nema podrške suseda“, kaže Beate Striebel, koordinatorka globalne WWF-ove strategije za zaštitu jesetri.
WWF podržava odluku Austrije da kao predsedavajuća EU poboljša mere zaštite jesetri i istakne važnost da se one što hitnije primene. Evropska unija već je pokazala da zaštitu jesetarskih vrsta smatra prioritetom finansiranjem dva LIFE projekta. Prvi projekat predvodio je austrijski Univerzitet za prirodne resurse i životne nauke u periodu od 2012. do 2015. godine, dok drugi projekat „Život za dunavske jesetre“ koji se sprovodi i u Srbiji, predvodi WWF.
Mere koje je neophodno preduzeti:
- Sprečiti nezakoniti lov i trgovinu jesetarskog kavijara i drugih proizvoda, usvajanjem i efikasnim sprovođenjem zakona;
- Uspostaviti programe uzgoja na osnovu primera dobra prakse za sve vrste jesetri koje su na ivici izumiranja;
- Osigurati potpunu primenu i izvršenje Okvirne direktive o vodama (Water Framework Directive);
- Omogućiti migraciju uklanjanjem blokada na ključnim rekama. Jedna od najvećih prepreka na Dunavu jeste nedostatak ribljih prolaza na brani Đerdap;
- Sačuvati postojeća mrestilišta i hranilišta od daljeg uništavanja i sprečiti izgradnju kanala za navigaciju i kopanje rečnog dna;
„Jesetre vode poreklo iz doba dinosaurusa, ali će se naći na rubu izumiranju tokom našeg perioda, ukoliko ne budemo delovali odmah“, upozorava Jorn Gessner, vodeći stručnjak za jesetre u WSCS. “Želimo da se jesetarske vrste oporave kao simbol slobodnih i zdravih evropskih reka.”
Andreas Baumüller, koordinator odseka za prirodne resurse WWF-ove kancelarije za evropske politike ističe da su zdravi slatkovodni ekosistemi ključni za opstanak jesetri. Ipak, poslednji izveštaj Evropske agencije za zaštitu prirode o stanju evropskih voda pokazuje da su Vlade evropskih zemalja podbacile u zaštiti ovih vrednih prirodnih resusa, te da je samo 40% evropskih površinskih reka zdravo. “Ukoliko želimo da pružimo jesetrama šansu za oporavak, zemlje članice moraju sada da preokrenu ovaj zabrinjavajući trend tako što će garantovati primenu EU Direktive o staništima i Okvirne direktive o vodama na terenu”.
Jesetre su nekada živele u skoro svim evropskim rekama, dok danas sedam od osam jesetarskih vrsta preti izumiranje. Glavni razlozi za to su prekomerni izlov i gubitak prirodnih staništa izgradnjom brana i drugih vodoprivrednih objekata. U Evropskoj uniji, Dunav je i dalje jedina reka u kojoj se jesetre i dalje prirodno razmnožavaju. Poribljavanje se obavlja u Francuskoj, Nemačkoj, Poljskoj, Austriji i Holandiji, dok su van Evrope značajne ruske i ukrajinske reke.
WWF – Svetska organizacija za prirodu u Srbiji podnela je resornom Ministarstvu dopis u kojem traži zabranu izlova kečige na minimum pet godina kako bi se omogućila obnova populacije ove vrste. Prekomerni izlov, uništavanje prirodnih staništa i neometana prodaja ispod zakonski dozvoljene mere i tokom lovostaja učestala je u restoranima i na pijacama širom Srbije.
Kečiga se nalazi i na Crvenoj listi ugroženih vrsta Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN), gde je označena kao ranjiva.
