Beč, Austrija – Tokom proteklih 50 godina, populacije jesetri širom sveta su se urušile zbog krivolova, gubitka staništa, zagađenja, kao i pregrađivanja reka branama koje blokiraju migratorne rute za ove izuzetne ribe, te većini vrsta jesetri danas preti izumiranje. Čak 17 od 27 vrsta jesetri kategorisano je kao krajnje ugroženo na IUCN-ovoj Crvenoj listi ugroženih vrsta, a četiri su kategorisane kao moguće iščezle. Kako bi spasili poslednje populacije ove najugroženije vrste slatkovodne ribe, WWF je prošle nedelje na 8. međunarodnom simpozijumu o jesetrama u Beču najavio novu globalnu strategiju za borbu protiv pretnji sa kojima se suočavaju divlje jesetre.
„Jesetre potiču iz doba dinosaurusa i stare su preko 200 miliona godina, ali bi uskoro mogle da nestanu sa lica Zemlje ako ne zaustavimo ilegalni ribolov i uništavanje staništa koje ih dovode do izumiranja“, izjavio je Stjuart Or, voditelj programa za slatke vode u WWF-u.
„Moruna je nekad bila najveća slatkovodna riba na svetu, ali danas se džinovska jesetra više ne može videti: u stvari, u prirodi je izuzetno teško uopšte videti bilo koju jesetru. Već smo izgubili neke vrste, a mogli bismo sve da ih izgubimo ukoliko se vlade, lokalne zajednice, naučnici i organizacije koje se bave zaštitom prirode ne udruže i odmah deluju zajedno“, dodao je Or, koji je predstavio novu WWF-ovu strategiju za očuvanje jesetri u Beču.
WWF, zajedno sa partnerima iz regiona Europe, Azije i Severne Amerike u kojima su jesetre preživele, radi na zaustavljanju prekomernog iskorišćavanja divljih jesetri za kavijar i meso, očuvanju ključnih migratornih ruta, zaštiti i obnavljanju ključnih rečnih staništa, kao i uspostavljanju centara za uzgoj i reintrodukciju (ponovno naseljavanje) divljih populacija jesetri.
Kako bi se ovi ciljevi postigli, nova, dugoročna strategija uključiće širok spektar aktivnosti kao što su podrška jačem sprovođenju postojećih zakona, razvoj alternativnih izvora prihoda za alase i lokalne zajednice, kao i garantovanje da se mere za zaštitu jesetri uključe u investicione politike javnih i privatnih finansijskih institucija.
WWF godinama radi na očuvanju posljednjih populacija jesetri, uključujući i populacije u Dunavskom slivu, a ovaj novi pristup će značajno proširiti napore za spasavanje ove vrste. Takođe, organizacije koje se bave zaštitom prirode će se po prvi put udružiti sa naučnicima kako bi zajedno razvili sveobuhvatan globalni akcioni plan za očuvanje jesetri.
Strategija će promovisati veću saradnju između zemalja, što je ključno za rešavanje prekograničnih pretnji sa kojima se suočavaju jesetre, kao što su ilegalna, prekogranična trgovina i dalja fragmentacija reka zbog izgradnje novih brana i drugih infrastrukturnih objekata.
„Spasavanje jesetri je neverovatno složen izazov, ali ova ambiciozna globalna strategija će im dati priliku da prežive u Dunavu i njegovim pritokama. Kako su kod nas jesetre izuzetno retke, smatramo da se treba priključiti programu reintrodukcije i uspostavljanja stručnog monitoringa ove vrste i u našim rekama“, izjavila je Vesna Maksimović iz slatkovodnog programa WWF-a. „Međutim, ne radi se samo o jesetrama: koraci potrebni za očuvanje njihove budućnosti takođe će očuvati rečne i morske ekosisteme u kojima žive širom sveta, donoseći dobrobit i mnogim drugim vrstama i lokalnim zajednicama koje od njih zavise“.
Uz nastojanja da se promene politike vlada, podstaknu kolektivne akcije i osiguraju veći finansijski resursi za očuvanje jesetri, strategija će takođe nastojati da poveća svest javnosti o pritiscima sa kojima se suočavaju ove izvanredne vrste – i šta pojedinci mogu da učine kako bi se one spasile.
„Prilično je jednostavno: ljudi treba da prestanu da kupuju kavijar i meso od divljih jesetri. Kupovanje isključivo iz renomiranih uzgajališta jesetri će smanjiti ilegalni pritisak na ove vrste i olakšati im da se lakše nose sa drugim pretnjama po njihov opstanak“, zaključio je Or.
Uspeh ove strategije zavisiće od uspostavljanja saradnje WWF-a sa brojnim partnerima. Prvo ključno partnerstvo uspostavljeno je sa Svetskim udruženjem za očuvanje jesetarskih vrsta (World Sturgeon Conservation Society – WSCS), sa kojim će se tokom sledeće četiri godine zajedno raditi na uspostavljanju najboljih metoda za očuvanja jesetri, zaustavljanju ilegalne trgovine njihovim kavijarom i mesom, kao i na zaštiti nekoliko preostalih populacija jesetri u rekama Crnomorskog sliva.
Za više informacija:
Vesna Maksimović, koordinatorka projekta za zaštitu jesetri u Srbiji, 069 1030260, vmaksimovic@wwfadria.org
Roselina Peneva, regionalna kontakt osoba za komunikaciju na zaštiti jesetri; rpeneva@wwfdcp.bg
