Povodom Svetskog dana migratornih vrsta riba koji se u svetu obeležava 16. maja svake druge godine, WWF Adria – Srbija je zajedno sa saradnicima iz Negotina, članovima buduće nevladine organizacije privremenog naziva „Jesetra centar“, kreirala virtuelnu izložbu o jesetarskim vrstama pod nazivom „Jesetre – migratorno blago Dunava”.
Virtuelna izložba je nastala kako bi široj javnosti približila biološke karakteristike ovih riba, pretnje koje ugrožavaju njihov opstanak, ali i tradicionalnu povezanost lokalnog stanovništva sa jesetrama. Ona pruža mogućnost obilaska prostora koji obiluje fotografijama jesetri, nekada često uočljivim u vodama, a danas na korak od izumiranja.
U prvoj prostoriji, posetilac može da se upozna sa biologijom ovih migratornih vrsta, čije su biološke karakteristike tokom godina gotovo ostale nepromenjene, zbog čega im se neretko pripisuje epitet „živih fosila“. Od ostalih riba se razlikuju po svojim izduženim telima i nedostatku krljušti, a poznata je i njihova velika otpornost od prirodnih predatora. Veoma su prilagodljive te često mogu da prebrode i nepovoljne uslove, međutim, čovekove aktivnosti i veliki pritisak koji vrši na riblji fond, ugrožavaju mogućnost ovih riba da nastave svoj životni ciklus neometano.
U drugoj prostoriji, posetilac se upoznaje sa faktorima koji smanjuju mogućnost opstanka ovih vrsta riba. Izgradnja hidroelektrane „Đerdap”, u svetu poznate kao „Gvozdena kapija“, koja ima značajni udeo u proizvodnji električne energije u Srbiji, predstavlja najveću prepreku ka razmnožavanju ovih riba jer im onemogućava kretanje neophodnim migratornim putevima. Ova pretnja je praćena promenom staništa usled zagađivanja i eksploatacije rečnih nanosa, ali i ljudskim direktnim uticajem koji se ogleda kroz prekomerno izlovljavanje i krivolov. Podaci do kojih je WWF došao u saradnji sa stručnim institucijama i udruženjima govore da se godišnje ilegalno ulovi i do 10 hiljada tona ribe.
Spoljna prostorija upoznaje posetioca sa tradicijom podunavskih ribarskih zajednica, koje su se generacijski izdržavale zahvaljujući ulovu jesetarskih vrsta. Fotografije morunaša na čamcu, sa slikama ulova jesetri, dokazuju da je njihova veština bila izuzetno cenjena jer je zahtevala veliku fizičku spremnost kako bi se teška riba izvukla iz vode. Kvalitet mesa i ikre od koje se pravio poznati Kladovski kavijar koji je putovao širom sveta, često počivajući na tanjiru američke elite koja je plaćala i 5.000 evra za kilogram kavijara, proslavile su jesetre čija se populacija brzopleto smanjivala. Zahvaljujući međunarodnim propisima, i naporima mnogih nevladinih organizacija koji se bave zaštitom prirode, danas se dosta radi na zaštiti i oporavku populacija jesetri.
Izložba prikazuje jedan takav primer, kroz saradnju WWF Adrije – Srbije i lokalne zajednice u Negotinu, koja je pokrenula proces koji će kao rezultat imati osnivanje nevladine organizacije koja će biti nosilac novog turističkog brenda. On će omogućiti alternativne izvore prihoda stanovništva, ali i zaštitu jesetarskih vrsta kao jedinstvene prirodne i kulturne baštine.
U predstavljanju jesetre kao kulturnog blaga, učestvovali su i profesori i studenti Visoke strukovne škole – Beogradske politehnike, koji su u svojim naporima pomogli u kreiranju logoa brenda “Jesetra centra”, osnove na kojoj će počivati sve delatnosti „Jesetra centra”. WWF Adria – Srbija i „Jesetra centar” zahvaljuju se svim studentima na poslatim predlozima, a čestitamo studentu Luki Vlahoviću za pobedničko rešenje koje prati našu izložbu.
Nakon obilaska virtuelne galerije, posetilac može da se upozna sa projektom „Život za dunavske jesetre“, u čijim okvirima je nastala izložba, a koji od 2016. godine sprovodi aktivnosti usmerene ka zaštiti ovih vrednih migratornih riba.
Današnji dan obeležite sa nama uz virtuelnu izložbu „Jesetre – migratorno blago Dunava“, koju možete posetiti na sledećem linku. Zarad boljeg iskustva, potrebno je kliknuti na opciju „start guided tour”, a zatim na svaki pano ispred vas kako biste čuli priču virtuelnog kustosa, ili napravite besplatan nalog kako biste videli posetioce oko sebe. Ukoliko posećujete izložbu pomoću nekog uređaja, preporučujemo preuzimanje aplikacije “Artsteps”.
