Strazbur, 30. novembar – Decenijsko opadanje brojnosti populacija jesetri usled krivolova i uništavanja staništa konačno bi moglo biti zaustavljeno, nakon što je 50 zemalja Evrope potpisalo detaljan akcioni plan za očuvanje ovih jedinstvenih riba.
Dokument je usvojen u Strazburu na sednici Stalnog komiteta Bernske konvencije – Konvencije o zaštiti evropskih divljih vrsta i prirodnih staništa koja predstavlja zakonski obavezujući ugovor zemalja potpisnica kojom se štiti većina prirodnog nasleđa Evrope. Među potpisnicama je i Republika Srbija.
Pan-evropski Akcioni plan za jesetre obuhvata 8 evropskih jesetarskih vrsta, od kojih je 7 okarakterisano kao kritično ugrožene na Crvenoj listi IUCN-a (Međunarodne unije za zaštitu prirode), dok je jedna klasifikovana kao ranjiva i pred izumiranjem. Cilj ovog dokumenta je da se sačuvaju poslednje preživele populacije, obnove njihova staništa, zaustavi krivolov i obezbedi reintrodukcija jesetri u mnoge reke.
„Ovo je šansa da sačuvamo evropske jesetre, fascinantne ribe koje mogu narasti do veličine automobila i koje su nekada živele sa dinosaurusima“, ističe koordinatorka globalne WWF-ove strategije za zaštitu jesetri Beate Štribel-Grejter. „Evropske zemlje do sada su nemo posmatrale nestanak jesetarskih vrsta, zbog čega ovaj dokument predstavlja konačan dogovor da će sada zajedno raditi na tome da se one spasu od izumiranja“, dodala je ona.
Iako su do pre nekoliko vekova bile široko rasprostranjene, danas je situacija sa jesetrama prilično zabrinjavajuća. Njihova reintrodukcija za sada se radi samo u dve evropske reke – Dunavu i u Rioni u Gruziji. Male autohtone populacije pronađene su u rečnom sistemu Žironde u Francuskoj i reci Po u Italiji, ali najverovatnije je da se ne razmnožavaju.
Globalno, čak 85% jesetarskih vrsta je pred izumiranjem, što ih svrstava u najugroženije divlje vrste na svetu, prema IUCN-u.
Razvijen u saradnji WWF-a i Svetskog društva za zaštitu jesetri (WSCS) i brojnih međunarodnih stručnjaka, plan podrazumeva niz mera za zaštitu postojećih populacija, ali i za identifikaciju i zaštitu drugih prirodnih staništa i migracijskih koridora. Zemlje potpisnice takođe su se obavezale da će stvoriti banke gena) i preduzeti druge korake za reintrodukciju jesetarskih vrsta u divljini. Francuska, Nemačka, Poljska i Holandija već su započele programe reintrodukcije.
Dokument predlaže i niz aktivnosti za sprečavanje krivolova i nelegalne trgovine jesetarskim proizvodima, što trenutno predstavlja jednu od najvećih pretnji po njihov opstanak.
“Sprečavanje krivolova i ilegalne trgovine kavijarom i drugim proizvodima od jesetri neophodno je kako bi drugi napori na njihovoj zaštiti dali dugoročne rezultate. Zbog toga države treba da učine više od samog potpisivanja dokumenta, moraju da preduzmu hitne korake za njegovo sprovođenje i sarađuju. U suprotnom, bićemo za vreme našeg života svedoci izumiranja ove vrste“, kaže Jorn Gesner iz Svetskog društva za zaštitu jesetri.
Jesetre su u biološkom smislu veoma značajne, jer predstavljaju kišobran vrstu, pa će i druge vrste i zajednice imati koristi od mera koje se preduzmu za njihovu zaštitu. Kao takve, one su neprocenjive kao indikatori zdrave životne sredine.
