Dunavske jesetre

Jesetre su drevne migratorne vrste riba, koje postoje već 200 miliona godina, a danas su na ivici opstanka. Trenutno, 27 vrsta jesetri i veslonosa nastanjuju mora, reke i jezera na severnoj hemisferi. U slivu reke Dunav nalaze se populacije nekih od najvažnijih jesetarskih vrsta na svetu.

Iako su nadživele dinosauruse, jesetre su danas najugroženije životinje na IUCN Crvenoj listi ugroženih vrsta. Do 19. veka, džinovske jesetre migrirale su Dunavom sve do Nemačke i bile su važan stub oslonac za veliki broj ribarskih zajednica. Međutim, danas je pet od šest autohtonih jesetarskih vrsta koje žive u Dunavu krajnje ugroženo.

Krivolov – prvenstveno zbog kavijara – je glavna pretnja po opstanak vrsta jesetri koje žive u Dunavu. Gubitak staništa i prekid migratornih puteva za mrest, takođe ugrožavaju opstanak jesetri.

Jesetre koje žive u Dunavu su indikatori očuvanih rečnih ekosistema. Većina vrsta su anadromne – žive u slanoj vodi najveći deo života (Crno more), migrirajući uz Dunav i druge veće pritoke radi razmnožavanja tj. mresta u slatkoj vodi. Mogu da porastu i do 6 metara u dužinu i da žive oko 100 godina. Upravo zbog dugog životnog ciklusa i kasnog dostizanja polne zrelosti, jesetre su posebno osetljive na eksploataciju i druge pretnje, poput zagađenja i fragmentacije njihovih staništa, te je potrebno mnogo vremena da se njihove populacije oporave.